Šta mi je još potrebno (osim aparata sa kablovima) za rad u TIG postupku? Molim Vas za procenu troškova.

Potrebni su Vam još i:

- reduktor pritiska sa manometrom (od 2.500-5000 dinara, preporuka: MESSER).

- boca sa argonom (od 80 do 120Evra puna nova boca). Argon se trosi brzinom od 3 i više litra /min (u zavisnosti od uslova rada), a u velikoj boci (od 40l) je oko 6000 litara komprimovanog gasa. Ova količina omogućava najviše oko 2000 minuta zavarivanja. Sa brzinom od 20 - 30cm/min neprekidni zavar bi bio dugačak oko 400 - 600m. Naravno, ova procena je veoma proizvoljna iako odgovara tehnološkim tabelama. Cena punjenja jedne velike boce je oko 3700 dinara.

- Volframske elektrode koštaju u zavisnosti od prečnika i sastava od oko 100 do 200 dinara, ali veoma dugo se koriste (jer se ne troše, osim pri zaoštravanju).

- Materijal za dodavanje - ukoliko radite zavare na limovima debljina 1mm i više, biće Vam sigurno potreban. Popularno ih zavarivači zovu "špagete", zbog njihovog oblika, dužine su 1m, a mogu biti različitih prečnika, i sastava. Orijentaciona cena je oko 1000 dinara po kilogramu i za aluminijum i njegove legure, kao i za prohrom.

- Zavarivačka maska - na tržištu se sada može naći veliki broj različitih automatskih (autozatamnjujućih) maski. Obratite pažnju da maska koju kupujete ima što manji "switching time" - 0.04ms i manje, da bi se što pre upalila nakon počteka rada električnog luka. Takođe, maska treba da ima "dark-to-light delay", bar 0.2-0.3 sekunda, idealno ako može da se podešava, da se maska ne bi prerano isključila, tj. posvetlela nakon završtka zavara. Ako ćete se baviti isključivo zavarivanjem izuzetno tankih materijala, odnosno raditi strujama ispod 20A, preporučujemo da nabavite maske koje imaju podešavanje zatamnjenja ispod DIN 9 (zatamnjenje stakla označava se sa DIN brojem, gde manji broj znači svetlije staklo, a veći DIN broj - tamnije). Standardne maske imaju podešavanje DIN-a od 9 do 13, a neke skuplje mogu da se podešavaju čak do DIN 5, što je gotovo jednako isključenom stanju maske - DIN4, a veoma je korisno pri zavarivanju izuzetno tankih materijala.

 

Interesuje me da li bi se eventualno Vaš aparat WALTER 250 AC/DC mogao koristiti kao izvor struje i za MIG postupak? Naravno uz odgovarajuće prerade i dodavač žice.

Prvo, nasi aparati u principu mogu biti veoma dobri izvori struje u MIG postupku jer nasa upravljacka logika meri i struju i napon luka pa se upravljanje moze definisati po bilo kojoj veličini. Software kakav je sada, izvrsava strujnu regulaciju i to uz postojanje ispunjenosti nekoliko uslova kao što su napon luka u odgovarajućim granicama, odsustvo kratkog spoja ili praznog hoda, pritisnutost tastera i slično. U MIG postupku su prelazni procesi nesto drugačiji kao i fizičke veličine u toku zavarivanja. Osim toga postoji zavisnost struje i napona električnog luka od debljine žice i međusobna korelacija sa brzinom dodavača. Ukratko, lišeni postojećeg software-a, ovi izvori mogu biti odgovarajući u samogradnji MIG aparata. Tu prvenstveno mislim na MMA izvore koji su jeftiniji i jednostavniji a imaju odgovarajuće performanse sto se tiče struje, napona i konačno, ukupne izlazne snage. Digitalni TIG aparati zahtevaju dodatak dizajnu software-a kako bi uređaj mogao upravljati brzinom dodavača žice i održavati stalnu dužinu električnog luka.

Ovo pitanje nam je trenutno aktuelno jer radimo na razvoju pulsnog MIG aparata koji će biti moguće dodati na postojeći TIG uređaj uz dodatni deo za pogon žice.

Kratak odgovor na Vaše pitanje je da obični invertorski MMA aparati mogu biti izvor u MIG postupku ali da na vremenskim konstantama zaštite treba ugraditi kašnjenja zbog specifičnosti MIG postupka.

Digitalni TIG aparati zahtevaju kompleksniji redizajn koji cemo uraditi u nekoliko sledećih meseci i nadam se, ponuditi Vam kvalitetan kombinovani uređaj za zavarivanje TIG i Puls MIG postupkom.

 

Gledao sam vasu internet stranicu pa sam naleteo na rubriku pitanja i odgovori , pa reko da postavim jedno pitanje.Zanima me npr. konkretno za tig aparat WALTER 250 AC/DC kolika je dugotrajnost njegovih elektronskih komponenti , koliko dugo one traju. Npr ja imam stari aparat za el.lucno zavarivanje (oko 30 godina ima ) i jos ce brdo godina da radi.Hvala .

Evo kratkog odgovora. Nasi aparati traju otprilike isto kao i slicni Nemacki ili Americki uređaji. Mnogo su kvalitetnije komponente nego kod Azijskih proizvođaca odnosno ugrađujemo samo najkvalitetnije. Na trzistu smo više od dvanaest godina i mali procenat aparata je van funkcije. Kvarovi su moguci ali se rešavaju. Što se tice starijih aparata, oni nemaju mnogo komponenata, pogotovu ne elektronskih, tako da dugotrajnost modernih masina nije poredljiva sa uređajima koji imaju samo transformator i kutiju. Svaka cast takvim uređajima ali ovo nije ta tema. Nasi uređaji verovatno mogu da traju 30 godina ali je problem sa komponentama koje ce možda prestati da se proizvode za oko 20 godina. Mi imamo zakonsku obavezu da odrzavamo lager rezervnih delova jos 5 godina od dana kupovine uređaja. Mi verujemo u uređaje koje proizvodimo i sa punom odgovornoscu stojimo iza njih a sve ostalo je definisano garancijskim uslovima i opstim zakonskim regulativama u ovoj oblasti. Ukratko, ne mogu Vam garantovati ispravan rad uređaja u narednih 30 godina ali mozete racunati na fer i korektan odnos u toku i posle garancijskog perioda i to je uglavnom to. Hvala i ... Srdačan pozdrav

 

Intersuje me, koji najtanji alu lim moze da se zavari vasim ac/dc aparatom? hvala

0.2 mm suceoni zavar Al limova.

0.2 mm suceono zavarivanje cevi.

0.15 mm, navarivanje po sredini lima.

0.15 mm, reparacija rupe.

0.3 mm, navarivanje po ivici lima....

 

Pošto već radim sa aparatom i ide zadovoljan sam, ali kako sve češće varim tako nailazim i na razne za mene probleme: ako mi mozes pomoći, dešava mi se da wolframova elektroda zelena na vrhu puca. Ne stvara se kuglica nego puca po dužini. Takođe, dešava mi se da recimo varim al lim od 2mm i ide var odlično i odjednom počne da var postane, kako da kažem, nestabilan - previše se istopi materijal i pocrni što od oksida, ali pojavi se i čađ. Ako mi možeš dati par savjeta o čemu se radi.

Elektroda koja puca je ili losa ili je bila pregrejana. Cesce je losa nego ovo drugo. Nikako ne bi smela da pukne po duzini. Nemoj da je bacis ako nemas drugu ali probaj da promenis dobavljaca. Osim toga, ako se pregreje, elektroda postane oslabljena pa moze da pukne po duzini ali samo kada lomis vrh kljestima.
Isti je odgovor i za zavarivanje lima. Jednostavno je. Kada zavarujes 2mm lim, sve je u redu dok se lim ne pregreje. Onda se previse topi a osim toga, pocinje da oksidise ispred gorionika, i to daleko ispred, tamo gde je zagrejan a nije zasticen Argonom. Metalno kupatilo nailazi na ovaj oksidisani deo i dodatno ga zagreva, s tim sto mora da ukloni i okside koji su se formirali. Tako se sve komplikuje. Kada zavarujes duze vreme komad Aluminijuma, struja u pocetku mora biti nesto veca jer je Aluminijum hladan i dobro provodi toplotu. Kada se zagreje, struja zavarivanja mora da se spusti za 10% do 30% da bi metalno kupatilo zadrzalo isti oblik.
Mozes to da uradis daljinskom komandom ako je imas ili tako sto pri radu u 2 takta, podesis zavrsnu struju na manju vrednost (oko 30A u tvom slucaju) i podesis vreme njenog trajanja na 5 sekundi. Takođe, silaznu ivicu podesi na 5 sekundi. Na taj nacin ces pustanjem tastera uci u silazak i smanjivanje struje pa kada se kupatilo rashladi, pritisnes taster ponovo i vratis se na zadatu struju. Pokusaj sa raznim podesavanjima ovih vremena da bi ti postupak bio koristan kad rashlađujes metalno kupatilo a da ti ne bi smetao pri zavrsetku zavara.

Drugi nacin je da koristis jednu od opcija pulsne struje. U tom slucaju imas dve struje. Vecu radnu kojom topis metal, formiras kupatilo i dodajes zicu i manju, pozadinsku (donja struja), kojom odrzavas luk i hladis komad. Ovaj postupak je bolji i kada vec imas mogucnost na masini, predlazem ti da je iskoristis.

Malo je tesko uvezbati se za rad u pulsirajucem rezimu, ali zato ces biti u mogucnosti da vrlo precizno definises unos toplote u metalno kupatilo a samim tim i u ceo komad koji zavarujes. Ova opcija je neophodna u slucajevima kada komad ne sme biti pregrejan zbog nekih semeringa i sl. koje ne mozes da skines pre zavarivanja ili da bi se sprecila promena strukture materijala na mestima koja ne zavarujes ali su blizu mestu zavara. To je cest slucaj kod automobilskih delova od specijalnih legura.

 

Walter 200 DC - da li moze da zavaruje titanijum do debljine od 2mm. Ne znam da li tu ide cist argon ili sta vec, a nisam tig niti mig varilac.

Kratak odgovor je: da, Walter 200 DC može da zavari titanijum. Međutim, aparat kojim može da radi u DC TIG postupku je samo početak. Zavarivanje titanijuma nećete moći da počnete bez dosta prethodne vežbe TIG zavarivanja. Znam da mnogi po internet forumima pišu da je za zavarivanje titanijuma najbitniji što čistiji Argon, ali to naprosto, niti je dovoljno, niti je toliko neophodno, koliko veština da se titanijum zavari brzo, tj. da se ne pregreva materijal van metalnog kupatila, i da se materijal lepo spoji u jednom prolazu. Naravno da će zavar biti bolji, ukoliko imate komoru za zavarivanje napunjenu Argonom, u kojoj će komad koji radite biti potpuno zaštićen od kisonika, ali za uobičajene primene (a to su kod nas skoro isključivo titanijumski auspusi za motocikle koji dolaze na reparaciju posle pada), dovoljno je zaštititi zavar sa obe strane Argonom, i pri tome ne štedeti Argon, pustiti dovoljan protok da gas može i da štiti i da hladi zavar, i koristiti što širu keramičku šobu. Sve se dodatno komplikuje, ako je potrebno dodavati materijal pri zavaru - teško je naći titanijumsku žicu za dodavanje kod nas, pa se naši zavarivači uglavnom snalaze tako što od titanijumskog lima sami iseku "špagete" za dodavanje. Pri svemu tome, podrazumeva se da ste komad koji zavarujete dobro očistili od ulja i površinskih oksida. Sve je u pripremi, koncentraciji i veštini. Dakle, nije jednostavno, ali nije ni svemirska tehnologija. ALI: dok ne budete mogli da radite običan čelik i prohrom, što kažu "i sa zatvorenim očima", nemojte ni da pokušavate ništa na titanijumu, to je suviše skup materijal za igranje i obuku.

 

Na nekim američkim snimcima REL zavarivanja zavarivač pridržava levom rukom u kožnoj rukavici elektrodu radi preciznijeg početka zavarivanja. Moje pitanje je da li je to dozvoljeno sa aspekta bezbednoti? Pridržavanje elektrode drugom rukom je za mene lakši način da postignem preciznost naročito kada je elektroda nova (dugačka). Pozdrav, amater u godinama sa WALTER-om 180.

Pozdrav. Najveći napon između elektrode i mase je oko 90V. Taj napon nije opasan po život sam po sebi, ali je opasna situacija u kojoj se trgnete zbog njega i učinite nesmotren pokret koji može uzrokovati povredu.

Kada držite rukom elektrodu, još uvek ne mozete biti izloženi naponu praznog hoda ako niste u kontaktu sa masom. Osim toga, plašt elektrode nije provodan, tako da i ako drugom rukom dodirujete masu, ništa se neće dogoditi. Ako nosite zaštitne rukavice, sve će biti u redu. To je neophodno, jer je elektroda ionako vruća. Ukratko, ako ste dobro zaštićeni, postupak je regularan. Ipak, bilo bi bolje kada biste uvežbali preciznost i sa dugačkom elektrodom. Ne mogu Vam u kratkom tekstu objasniti zašto je tako najbolje, ali možete verovati. Pridržavanje elektrode drugom rukom je odlična pomoć, naravno, ali nije teško raditi ni na uobičajen način. Kupite 5 kg običnih elektroda 2.5 i potrošite ih praveći male polukružne pokrete na horizontalnom i uspravnom limu debljine 5mm sa strujom oko 80A. To će biti dovoljno da više ne budete amater a onda će Vam i pridržavanje drugom rukom dobro doći. Inace, i naši profesionalci započinju zavar pridržavajuci elektrodu drugom rukom. To je uobičajen postupak.

 

Koji je minimalno ulazni napon 165V ili 140V za Walter aparate za varenje?

Dva najniža radna napona u našim dokumentacijama postoje zbog toga što je najniži napon pri kome će aparat startovati - 165Vac. Kada se jednom startuje, napon može da padne i do 140Vac, bez opasnosti po ispravnost mašine. (može raditi i pri 110V).
Ipak, imaćete poteškoće sa debljim celuloznim ili bazičnim elektrodama koje zahtevaju visok napon na izlazu. Rutilne elektrode će raditi pri svim uslovima.

 

Koje komponente ugrađujete?

Ovo je pitanje koje često dobijamo, jer su mnogi kupci zabrinuti zbog "najezde" kineskih aparata za zavarivanje. Možda je najbolji odgovor na to činjenica da dajemo dve godine garancije na naše aparate, s tim što prve godine, u skladu sa Zakonom o Obligacionim Odnosima, za kupce na teritoriji Srbije pokrivamo i transportne troškove slanja aparata na servis kurirskom službom, što mnogi trgovci izbegavaju i da spomenu svojim kupcima. Direktan odgovor na to koje komponente ugrađujemo je taj da su to elektronske komponente renomiranih američkih i nemačkih proizvođača, koje uvozimo iz Nemačke.

- Ono što kupci iz pristojnosti i ne pitaju je zapravo: "Kako to da su Vaše cene toliko male u odnosu na novog Froniusa, Millera, Esaba ili Kemppi-ja?".

- Ni strani uređaji nisu skuplji na izlasku iz fabrike. Cenu formiraju trgovci, a ne proizvođači, i time ne mislimo ništa loše: oni moraju da podnesu troškove transporta, koji je sve skuplji, špedicije, obuke svojih zaposlenih u dalekim zemljama, i mnoge druge. Osim toga, renome firmi proizvođača koje postoje više od 50 godina im dozvoljava da imaju više cene. Težnja naše firme je da za 50 godina i mi budemo u njihovoj poziciji.

 

Da li mi je za rad potreban aparat sa ugrađenim PFC-om? Koje su njegove prednosti?

PFC (Power Factor Corrector = Korektor Faktora Snage, KFS na srpskom) pre-regulator se ugrađuje tamo gde se očekuje rad aparata na mrezi 110Vac i 230Vac bez redukovanja kvaliteta. Primer je USA, ili LIBIJA gde su obe mreže ravnopravno prisutne. Osim toga, propisi EU zahtevaju da aparati koji se uvoze u EU budu opremljeni aktivnim PFC-om radi zaštite mreže, tj. radi kontrole struje koju aparat "vuče" iz mreže, a koja po njihovim propisima mora biti proporcionalna naponu koji aparat ima na mreži, a to je 50Hz sinusoida. Mi ističemo mogućnost ugradnje PFC pre-regulatora, jer njime raspolaže samo manji broj najvećih svetskih proizvođača. Ukoliko aparatom radite samo na mreži 220V, nema potrebe za ugrađivanjem PFC-a. Naši aparati rade bez problema na naponima od 165Vac do 265Vac. Ako Vam je mreža veoma loša i napon izlazi iz ovog opsega onda se mora ugraditi PFC.

 

Interesuje me aparat walter 200 ac dc. Da li ga imate na lageru ili je potrebno izvršiti narudžbu? (Javljam se iz Bosne)

WALTER 200 AC/DC imamo uvek na lageru jer nam se najbolje prodaje. Naravno, dobro je da nam se nekoliko dana pre kupovine javite jer uređaje koje izvozimo testiramo po strožijim kriterijumima što traje najmanje dva dana.

 

Pozdrav. Htio bih Vas pitati za karakteristike Automatske maske za zavarivanje 4/9-13. Da li ta maska može da zadovolji potrebe zavarivanja u TIG i REL postupku? njene karakteristike:  »  Izvor energije: Solaran rad »  Stepen zaštite (svetlo/mrak): 4 / 9-13 »  Optički razred: 1 »  Razred raspršivanja svetlosti: 2 »  Stepen homogenosti: 3 »  Okvir gledanja: 98 x 43 mm »  Vreme zatamnjenja: 1 / 30  »  switching time 0.03ms »  UV/IR DIN 16 »  cijena 100eura. »  zahvaljujem!!!

Kratak odgovor na vaše pitanje ne postoji. Iz navedenih karakteristika se vidi da je u pitanju dovoljno dobra maska. Nedostatak je što ne može da zatamnjuje sa manje od 9 DIN jedinica što Vam je potrebno za rad sa strujama manjim od 30A koje se koriste pri zavarivanju limova tanjih od 1mm.

Nedostatak je i to što se ne moze podesiti DELAY po završetku zavarivanja jer je otvaranje maske vezano za gašenje elektricnog luka pri čemu elektroda još uvek jako svetli i zamara oči iako ne ostećuje vid. To je najviše izraženo pri zavarivanju Aluminijuma. Potrebno je odabrati masku koja ima kašnjenje sa otvaranjem od najmanje 5 sekundi.

Ostale karakteristike su dobre. Vreme zatamnjenja je prilično kratko tako da je to u redu. Cena je O.K.

 

Mene zanima uređaj i obuka, molim Vas kada govorimo o izboru uređaja da mi ponudite vise uređaja sa cenama, mi se bavimo masinskom obradom motora i povremeno imamo potrebu za zavarivanjem aluminijumskih glava motora.

Zavarivanje glave i bloka motora moze se obaviti aparatom 200A AC/DC. Struja zavarivanja je od 140A do 200A. Uređaj moze dovoljno dugo raditi strujom 200A tako da prakticno moze da zavrsi svaki posao. Zavarivanje aparatom 250A AC/DC nece biti brze jer se zavaruje istim strujama ali je uređaj rasterecen. Ukoliko svakodnevno i tokom celog dana zavarujete vise komada blokova ili glava bez prekida, uređaj od 250A je obavezan jer aparatu od 200A koji radi maksimalnom snagom treba nekoliko minuta da se ohladi a i nije optimalno opterecen. Ukoliko je pauza između zavarivanja dovoljna (1 sat ili vise), nije Vam potrebno vodeno hlađenje odnosno vodena pumpa i gorionik sa vodenim hlađenjem. Ovo Vam pisem jer pumpa kosta oko 500Eur-a, a gorionik sa vodenim hlađenjem oko 200 Eur-a. Ukoliko Vam nisu neophodni, predstavljaju nepotreban izdatak. Ovo su nase najpovoljnije ponude.

Obuka za rad na aparatu je uracunata u cenu aparata i traje nekoliko sati. Obavlja se prilikom preuzimanja uređaja. Najcesce je dovoljna da bi ljudi koji su zavarivali bilo kojim drugim postupkom mogli poceti sami da vezbaju zavarivanje TIG postupkom. Mi imamo radionicu pa sve sto sam Vam napisao mozete probati do detalja. To obavezno uradite bez obzira za koji uređaj i za kog proizvođaca se odlucite. Ponesite komade koje uobicajeno zavarujete i na osnovu kojih cete moci da procenite masinu. Ukratko, uređaj od 200A moze da zavrsi posao, garancija je 36 meseci, mozete je produziti a ni servis nije skup. Ovaj aparat ce raditi u maksimalnom iskoriscenju ali za to je i napravljen. Od toga se nece kvariti jer je zasticen.

Aparat od 250A je optimalan izbor ali je i skuplji. Slobodno me pozovite telefonom ako Vam je potrebna jos neka informacija. Za Vas je najvaznije da dobro proverite masinu koju kupujete a za mene je najvaznije da masina koju prodajem radi dobro posao za koji je placena. Ne mogu uvek da biram da aparat bude rasterecen i optimalno iskoriscen sa 60% izlazne snage ali zato je koncept uređaja takav da izdrzavaju i 100% opterecenja bez havarije. Komponente su veoma kvalitetne a cena je pristupacna jer uređaje kupujete prakticno od proizvođaca, bez marzi, carina, spedicije ...

Uređaj od 250A bez problema zavaruje i glave kamionskih motora ali ako neprekidno zavarujete bas takve komade, savetujem Vam da razmisljate o jos jacim aparatima.

Osim toga, Vama je optimalno resenje i neki od starijih modela radionickih aparata sa mogucnostima zavarivanja aluminijuma i sa vodenim hlađenjem koje je sastavni deo uređaja. Ti uređaji su jeftiniji od invertorskih, ne mogu precizno raditi na malim strujama za cevcice hladnjaka i slicno ali su dovoljno dobri za Vase potrebe. Da budem precizan - njihov rad na malim strujama je moguc ali neprecizan i zahteva veliko iskustvo majstora.

Mi ove uređaje ne proizvodimo ali ukoliko naiđete na povoljnu ponudu, slobodno mi se javite za savet.

 

Interesuje me zasto mi aparat topi Wolframovu elektrodu crvene boje. Hvala.

Tacka topljenja Wolframa je 3420 C. Ako Vam se topi Wolframska igla, znaci da temperatura njenog vrha prelazi tu vrednost. Nacin kretanja jona kroz plazmu je saglasan polaritetu. Pozitivni, teski joni se krecu prema negativnoj a laki, negativni joni (slobodni elektroni), krecu se prema pozitivnoj elektrodi. Plazma je stanje materije u kome su sve cestice jonizovane tako da je ovo kretanje dominantna pojava ovog fizickog procesa. Elektricno polje koje postoji između elektroda, na sve ove naelektrisane cestice deluje silom koja je srazmerna jacini polja i naelektrisanju cestice. Imajuci to u vidu, jasno je da laksi joni, elektroni, postizu vecu brzinu jer je njihovo ubrzanje vece, a pod uticajem iste sile, u odnosu na ubrzanje teskih, pozitivnih jona (ostatak atoma Argona kome nedostaje jedan elektron). To konkretno znaci da negativni joni mnogo vecom brzinom udaraju u pozitivnu elektrodu u odnosu na brzinu sudara pozitivnih jona sa negativnim polom naseg strujnog kola. Kineticka energija koju oni predaju elektrodi pri sudaru je znatno veca i pored njihove male mase jer je srazmerna kvadratu brzine. Ova predata energija se manifestuje povecanom temperaturom pozitivne elektrode. Temperatura pozitivne elektrode je iz tog razloga za oko 1000 C veca nego temperatura negativne elektrode. Priblizne vrednosti su 2500 C na negativnoj i oko 3500 C na pozitivnoj elektrodi. Ova druga vrednost prelazi tacku topljenja Wolframa. Iz tog razloga je vazno povezati elektricno kolo tako da Wolfram pri DC struji bude vezan za hladniji, negativan pol. Tako se sprecava njegovo topljenje i postizu regularni uslovi zavarivanja jer se kineticka energija elektrona u vidu toplote predaje metalu koji zelimo da topimo a ne igli gorionika.

Ukratko, pravilno vezivanje gorionika i mase pri DC TIG zavarivanju je sledece:

TIG gorionik (sa Wolframom) se vezuje za "MINUS".

Kljesta za masu se vezuju za "PLUS".

Postoji jos jedan, trivijalan razlog za topljenje Wolframa. To nije Wolfram vec ste greskom upotrebili prohromsku zicu za dodavanje, lepo je naostrili i stavili u gorionik. Desava se jer su kratki parcici zice koji Vam ostaju na radnom stolu kao neupotrebljivi zbog svoje duzine, veoma slicni Wolframskoj elektrodi. Slican je sjaj metala kao i precnici koji su standardnih vrednosti. Jedina vidljiva razlika je ta sto je Wolfram malo tezi, cvrsci i krtiji. Prohrom cete lako saviti za razliku od Wolframa. I naravno, nerđajuci celik se topi na nizoj temperaturi. Verovatno ovo nije Vas slucaj ali se cesto desava. Jedan nas kolega je celog jutra zavarivao koristeci prohromsku zicu 1.6mm umesto Wolframa. Gunđao je na topljenje elektrode, dim iz Argona, crnilo na zavaru ali je redovno ostrio elektrodu i radio dalje sve dok nije shvatio sta radi ...

 

Da li može Walter TIG ili REL aparatom da se vare autolimovi?

Standardna auto-limarija, na karoserijama koje nisu aluminijumske se jako teško radi TIG ili REL aparatima - potrebno je mnogo veštine i truda, a isti rezultati se dobijaju mnogo lakše zavarujući CO2 aparatom. Mi još uvek nemamo u proizvodnji CO2 aparate, koji su za tu namenu najbolji. U ponudi bi trebalo da ih imamo od maja ili juna sledeće godine.
Međutim, ako morate da radite aluminijumsku karoseriju, na nekom novijem automobilu, onda se Walter TIG AC/DC aparatima dobijaju mnogo bolji rezultati. Opet, i tu je potrebno mnogo vežbe da bi se došlo do nivoa veštine zavarivanja koji je potreban za rad na tako tankim limovima, ali je zavar u tom slučaju mnogo bolji nego sa bilo kojim CO2 aparatom.

 

Često dobijamo pitanja o elektromagnetnom zračenju aparata za zavarivanje, kablova za zavarivanje i samog električnog luka kojim se zavaruje. Ovo su preporuke za zaštitu na radu, po evropskom standardu EN 50445, za koje mislimo da bi svaki zavarivač trebao da ih pročita i primeni.

Električna struja u svakom provodniku proizvodi lokalizovana električna i magnetna polja (skraćeno EMF). Struja zavarivanja proizvodi EMF polje oko zatvorenog kola zavarivanja i opreme za zavarivanje. EMF polja mogu uticati smetnjama na neke medicinske implante, npr. pejsmejker. Zaštitne mere za osobe koje nose medicinske implante moraju biti preduzete. Na primer: zabrana prilaska prolaznicima, i individualna procena rizika za zavarivače.

Svi zavarivači bi trebali da poštuju sledeće procedure da bi minimizovali svoju izloženost EMF poljima izazvanim zatvorenim kolom zavarivanja:
- provucite zavarivačke kablove zajedno - obezbedite ih trakom, kada je moguće;
- telo i glavu postavite najdalje moguće od kola zavarivanja;
- nikada ne omotavajte kablove za zavarivanje oko svog tela;
- neka Vam telo nikada ne bude između kablova za zavarivanje. Oba kabla za zavarivanje treba da budu sa jedne strane Vašeg tela;
- kabl za masu prikačite na komad koji se zavaruje što bliže samom mestu zavarivanja;
- nemojte raditi odmah pored, ili sedeti na ili se naslanjati na aparat za zavarivanje;
- nemojte zavarivati dok nosite aparat za zavarivanje ili dodavač žice.

 

U specifikacijama aparata za zavarivanje Walter Atom 200 je navedeno da je potreban osigurač od 25A. Zanima me što se događa ukoliko je utičnica pokrivena osiguračem od 16A ili 20A?

Aparat od 200A ima toliko struje na izlazu ako se podesi na MAX. Napon na izlazu je oko 30 - 32V da bi mogao da radi svim elektrodama kvalitetno. To znači da je ukupna izlazna maksimalna snaga oko 6kW. Iskorišćenje je oko 95%, tako da se može računati da je ulazna snaga oko 6.5kW u potpuno opterećenom režimu. Tada je neophodan osigurač 25A i to tromi. Olakšavajuće okolnosti po osigurač su i te da je intermitencija rada kod profesionalaca oko 60%, a kod manje profesionalnog zavarivanja - oko 20%. Ako je osigurač tromi, aparat će moći i maksimalnom strujom da radi na osiguraču 20A.
Pri radu sa manjim strujama, (oko 110 - 140A za elektrodu 3.25), biće dovoljan i osigurač 16A. Naravno, opet tromi.
Tromi osigurač, čak i automatski, može da ne reaguje pri kratkotrajnim prekoračenjima nominalne struje. To je važno jer aparat u trenutku uspostavljanja luka radi u režimu HOT-START, što znači da je izlazna struja na elektrodi, za oko 70% veća od podešene. To traje oko 100ms, ali je dovoljno da upali elektrodu bez lepljenja. Dovoljno je i da reaguje brzi automatski osigurač.
Ukratko, mreža zaštićena osiguračima 16A ili 20A neće biti u režimu preopterećenja tokom zavarivanja, ali osigurač može reagovati prilikom starta električnog luka ako je osigurač brzi. Ako radite u svojoj radionici, možete slobodno zameniti osigurače i staviti one od 25A.
Kućna instalacija je više nego dovoljna za bezbedan rad aparata. Naravno, morate voditi računa i o nazivnoj snazi utičnica. Aparat možete aproksimirati sa grejalicom od oko 3.5kW koja radi kontinualno.